Split-Online.com

Šjor Edo, a di smo? - Vidite i sami, mada mi ni pravo ča se uliza unutra dok se još radi, makli su ogradu, još će se ko povridit. Znači, s južne strane našla su se u mulju topovska punjenja, i sad se radi elaborat kako to izvadit. A s elaboraton neće do Božića…

- E, pa tu negdi se i očekuje kraj… A ovo vamo? - Nadan se, kada se bar ova faza radova završi - kad se stave poklopci i rešetke na škafove za ribare, montira još šentadi, stavi nadstrešnica sa lozon ili bugenvilon  iznad stolova, zgradi komin i posade kapari - da će građani moć dat svoj konačni sud, vridi oli ne vridi.

Lampe su, pari mi se, već prošle ispit, za razliku od onih na Rivu? - Je, niko nije grinta. Nabavljene su u Njemačkoj, a sliče na ribarske ferale, pa su se, ajmo reć, lipo uklopile u mandrač. Ma ovi saliž na sjevernu stranu baš i nije, malo zapinju noge o kantune…

- Točno. Kad su se na staro misto vratile kamene ploče, po njima se odalo, šta se nikako nije smilo, pa su se izgingolale. Označili smo ih, pa ćemo vratit kako triba. Tribalo bi ga po noći stavjat. A i onda bi nikor ugazija…

Prvi ste stavili skalinadu u more, pa ste odustali? - Je, ucrta san je prije 3LHD-a na Rivi i zadarskih orgulja. Uvjerili su me stručnjaci iz firme Obala da nije to baš pametno, pa san prominija. Sad će se s juga ovalno spuštat na dvi razine, najdonja skala je poviše razine maksimalne plime. Koristit će se i ka ponton za spuštanje osmerca, kad su regate u portu, a i ka uspomena na Gusarov dom koji je ovde sta.

A zid koji dili mul, malo ka nije u škvaru? - To je neka moja vizija, da ne bude horizontala, nego lagani val. Kad dođe jarbol, onda će imat konture broda, a i tija san da se priko zida vidi more kad se sedi na šentade priko puta.

Plažica će ostat? - Oće, s juga, petnajst metri duga, da svit ima di taknit more. U ritko kojemu velikome portu na Mediteranu se to još more.

A ova buža na Lubinovoj kućici? - Tot će živit kapara. Zaljubljenik u kapare inženjer Ratko Kovačević već je goji. I na kraju, potriba.

Moderni lateni kondut se uklopija ka prst u oko… - Eeee… a ča ćeš. Iz grada su mi dali katalog da izaberen među montažnim kondutima. Ovi je nekako najmanje smeta.

Grintala

Kako ste izišli nakraj s grintalima?

- To je u Split normalno, triba bit strpjiv, pa sve poslušat, bilo je i dobrih ideja, neke san prihvatija. Puno tega san privrća u glavi sto puti, jer je Matejuška ka zadnja ribarska oaza svima na srcu, svi bi nešto tili reć. Pogotovo, ča se posli nekoliko zadnjih uređenja javnih prostora, gleda i kritizira sve - koje su lampe, koliko je kamena i betona, kakva je šentada, koje je stablo… I to je dobro, tako građani pokazuju ljubav prema gradu. Konačno, ta uređenja oni i plaćaju.
 

Slobodna Dalmacija